Модрича у простору и времену

Модрича – план града

Географуја је Модричу смјестила на размеђу два велика географска (панонског и динарског) и културна (средњоевропског и балканског) подручја и на раскршћу путева који воде долинама ријека Саве са запада на исток и Босне са сјевера на југ.

Рељеф Модричи пружа све оно најбоље што природа може дати човјеку – равницу и планине, обиље воде, благу климу, бујну флору и фауну, повољне терене за насеље, отворене комуникације, плодно тло… Равница обухвата дио Посавине (90м) која је продужетак простране панонске низије. Бреговити дијелови су горја Вучијака (367м) и Требаве (618м) којима се завршавају Динариди на уласку у панонску равницу.

Хидрографију чини доњи ток ријеке Босне и велики број рјечица и потока који извиру испод врхова Требаве и Вучијака. Међу њима су најзначајније Толиса, Дуса и Љубиоча. Сматра се да је Модрича и добила име по одразу модрине неба у њиховој води.

Клима је умјереноконтинентална са просјечном температуром од 12,5 степени целзијуса, 850 литара падавина по метру квадратном и 80 ведрих дана у години. Заједно са плодним тлом оваква клима омогућује бујну вегетацију.

Становништво је током последњег рата досељавањем велоког броја расељених лица са подручја Федерације БиХ знатно измијенило структуру. Процјењује се да на подручју општине живи око 32 000, а у самом граду око 15 000 становника.

Пољопривреда је све до друге половине двадесетог вијека била основна грана привређивања. Равница и благи брдски терени су омогућили разноврсност ратарских, воћарских и сточарских производа. Посебно дугу традицију имају производња квалитетних шљива, јабука, крушака и трешања. Данас пољопривредну производњу прате савремене агротехничке мјере и прерађивачки капацитети.

Индустрија се почела развијати из малих занатских радњи. Тако је из Хемијско – занатске радионице „Будућност“, преко Творнице техничких мазива „Боснахем“ израсла Рафинерија уља Модрича. Сличан развојни пут су имале и творнице металних дијелова, грађевинске столарије и намјештаја, кожне галантерије и обуће, хемијских производа, папирне и пластичне амбалаже…

Саобраћај је магистралним путевима према Бањој Луци и Бијељини, Тузли и Сарајеву, близином аутопута Београд – Загреб и Луке на Сави у Шамцу те жељезничком пругом Шамац – Сарајево од Модриче учинио широм отворени град.

Туризам гостима пружа богата ловишта на дивљач и рибу, излете на историјске коте Вучијака (Липа) и Требаве (Дуга Њива), боравак у спортско-рекреативном центру Ријечани и Мотелу „Мајна“, обилазак Добор куле која је још у праисторији била утврђење, а од 1388. године тврђава и град, капија у којој су се чували кључеви Босне.

Здравство се почело одвајати од традиционалне медицине отварањем прве амбуланте 1911. године, а значајнији искорак је направљен отварањем Дома здравља 1962. године у коме данас ради 15 тимова породичне медицине са 22 љекара и укупно 130 запослених радника.

Образовање као организована друштвена активност почиње 1795. године оснивањем Основне школе. Стручна школа за ученике у индустрији и занатству почела је са радом 1946, а гимназија 1960. године. Данас су двије основне школе на подручју општине Основна школа “Свети Сава” и Основна школа “Сутјеска”, и један Средњошколски центр „Јован Цвијић“.

Култура се од усмене традиције одваја првом Светосавском академијом 1886, оснивањем Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета“ 1902. и посебно изградњом Дома културе 1955. године. Данас је Српски културни центар развио цијели низ манифестација и богату издавачку дјелатност.

Информисање у савременом смислу на овом подручју почиње 19. марта 1964. године када креће емитовање програма Радио Модрича који ради у континуитету до данас са прекидом због забране рада у периоду од 1.1.2002. до 20.5.2005. године.

Спорт. Два најпопуларнија спорта у Модричи су фудбал и одбојка. Први фудбалски клуб у Модричи је основан 1923. године. Често мијењао имена („Рогуљ“, „Зора“, „Олимпија“, „Слога“, „Напредак“, „Модрича“), а најзначајнији успјех је остварио 2008. године када је освојио прво мјесто у Премијер лиги БиХ. Одбојка се у Модрчи игра од 1937, прва одбојкашка екипа формирана је 1947, Одбојкашки клуб „Модрича“ 1967, а најзначајнији успјех је остварио освајањем шампионске титуле у Југославији 1979. године.

Г.М.